Predstava je urađena u saradnji sa Ministarstvom za rad Republike Srbije. Premijera predstave će biti održana u "Domu garde" Vojske Srbije na Topčideru, početkom aprila 2019.godine.

Naslov predstave je uzet iz stiha pesme "Plava grobnica", pisca Milutina Bojića. I sam pesnik skrhan prelaskom preko Albanije, napisao je pesmu koja je do danas najuverljivije svedočanstvo o tragediji srpske mladosti. U predstavi se govore delovi ove božanstvene pesme.

Predstava "Kolevka bajke za vremena" govori o herojskim sudbinama troje mladih ljudi,o deci koja su se našla u vrtlogu ratnih zbivanja. Priča predstave obuhvata period od početka Prvog svetskog rata do dolaska na Krf.

(Po motivima filma “ Šta se dogodilo sa baby Jane“)

Neobično putovanje ideje iz romana u film, završilo se prelaskom iz filma u predstavu. I kako te promene nisu bile dovoljne, dogodila se još jedna, prelazak iz jednog kontinentalnog-društvenog-kulturološkog okruženja u drugo.

Žanrovski neodrediv film je ovde prerađen u psihološku dramu. Jasne posledice, sa jedne strane nedovoljno a sa druge previše maženog detinjstva, preko posledica iste ali obrnute sitacije u kasnom adolescenskom životu, ostavile su prostor za žal u zrelosti. Tako dva glavna karaktera, dve sestre, u večitom životnom disbalansu ostaju prepuštene jedna drugoj. Ne priznajući jedna drugoj dovoljno značaja njihova borba protiv usamljenosti ih dovodi u još veću samoću u kojoj su zajedno igrom slučaja. Odbijajući da se sprijatelje njihovo rivalstvo ih dovodi do ivica egzistencije. Ostavljajući ih, kao ljušture nekadašnje slave, nemilosrdnoj želji da još samo jednom budu uspešne…….

Surova priča o neobičnoj devojčici i dečaku delinkventu je samo okvir u koji je dramaturg Mladen Popović (1953-2014) smestio ideju o dve mlade ptice sa slomljenim krilima koje od samog početka nemaju šansu da se prilagode konvencionalnom svetu.

Maslačak je devojčica sa ograničenom moći rasuđivanja, i sa slabom moći socijalnog prilagođavanja, usled čega je usamljena na ljuljašci, koju nadgleda njena mama iz kuće. Retard je dečak, siroče, koji spoljašnjom surovošću pokušava da prikrije suštinsku želju da ga neko voli i da nekome pripada. Njih dvoje u fragmentarnoj priči pored ljuljaške, prožive čitav jedan život, koji bi bio neka, uprkos iskakanju iz "normalnog", ljubavna priča, da Maslačak nema poseban kraj za svog jedinog druga...

Predstava „Izvinite, koliko imate godina?“ se bavi aktuelizacijom teme o starosti, starenju i starijih ljudi u Beogradu. Na ovaj način želimo da stvorimo dobru osnovu za uspostavljanje novog sistema vrednosti, prema kojem će stariji ljudi u Beogradu (i ne samo u Beogradu) živeti dostojanstvenije i humanije.

Radnja predstave je inspirisana životnim iskustvima seniora u Beogradu, zabeleženih na radionicama a koja svedoče da su naše godine relativan pojam i u potpunosti irelevantne u odnosu na to kako živimo, šta želimo, radimo i osećamo...

Kabaretska komedija o muško ženskim odnosima u kojoj se se svako može prepoznati.

Šta muškarci žele? Da li oni znaju odgovor na to pitanje ? Šta žene žele? Da li mogu jedni sa drugima, ali i jedni bez drugih .?!

Kako doći do tog pravog . .

Garantujemo dobar provod, mnogo smeha i dobru muziku.

(Kabaretska komedija)
Komad “Audicija – kako sam dobila ulogu” je priča o tri glumice bez posla, koje putuju po Srbiji igrajući svoju komičnu predstavu sa igranjem i pevanjem. Najmlađa od njih se još uvek nada da će postati član ansambla velikog pozorišta, dok su dve starije glumice odustale od velikih snova, iako u sebi imaju snage i energije da se bore za pažnju i simpatije publike.

Tekst je, inspirisan Čehovljevim pričama, napisala Tijana Grumić. U njemu se prepliću radnja na sceni i dešavanja iz privatnog života tri žene. Predstava otkriva radost i tugu glumačkog života, poigrava se scenskim žanrovima, od komedije, vodvilja, kabarea, do melodrame.

Predstava “Sama je tražila” se bavi nasiljem nad ženama. Predstava je omnibus sastavljen od priča/monologa/ispovesti/poema onih koji su umrli. Autori priča u omnibusu “Sama je tražila” su dramski pisci iz Srbije, Hrvatske, Irske i Švedske, većina višestruko nagrađivana za dramsko pisanje, a pored ličnih iskustava, materijal korišćen kao inspiracija su i policijski izveštaji.

Posle svake predstave održava se i okrugli sto sa prisutnom publikom u cilju informisanja građana i građanki kako da se reaguje kada smo žrtve ili svedoci nasilja, šta su naša prava, od koga i kako se traži pomoć i slično.

Smatramo da se na taj način može drastično smanjiti nasilje nad ženama i nasilje uopšte. Pri prikupljanu građe za ovu predstavu, značajne podatke smo dobili od gospođe Vesne Stanojević iz „Sigurne kuće“ - Beograd i smatramo ih partnerom u ovom projektu.